HR - Ljudski Resursi - Srbija

U Slovačkoj prošle godine radilo 12.529 Srba

Premijer Slovačke Robert Fico najavio je da će ove godine vlada doneti mere kako bi od niske nezaposlenosti profitirali Slovaci, a ne strane posredničke agencije, uvozom radne snage sa Balkana ili iz trećih zemalja.

Ficova vlada planira da ove godine izvrši pritisak na privredu da poveća plate i zabrani „damping”, odnosno da posredničke agencije i fabrike spreči da zapošljavaju strance, pre svega Srbe i Ukrajince, za manje plate, i pod lošijim uslovima nego što ih imaju Slovaci.

Ministar za rad i socijalna pitanja Jan Rihter izjavio je dan ranije da među stranim radnicima u Slovačkoj najviše ima Srba. Prošle godine bilo ih je 12.259, što je za 6.800 više nego godinu dana pre toga.

Slovački premijer upozorio je da samo slovačke fabrike automobila najavljuju da će im 2020. godine biti potrebno još 14.000 kvalifikovanih radnika. Slovačka je između 2000. i 2012. zabeležila najveći ukupni ekonomski rast od svih 27 zemalja EU. Zemlja je 2004. postala članica Evropske unije, a prema podacima „Eurostata”, stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji, sa 19,3 odsto u 2001, pala je na 7,5, koliko je bila u avgustu prošle godine, dok je prosečna u zemljama EU 7,6 odsto.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je, sa 25,5 odsto u aprilu 2012, u trećem tromesečju prošle godine svedena na 12,9 odsto, ali poslodavci već priznaju da poodavno teško dolaze do radnika određenih struka. Pored 15.000 programera, na našem tržištu rada već se beleži manjak od 5.000 vozača. Odavno nema zavarivača, a ni zidara, tesara, armirača, frizera, mesara...

– Mesari su traženi, kao i programeri, ali se teško pronalaze, a oni koji nude radno mesto zanatlijama takođe su na mukama – kaže Nemanja Stefanović, osnivač sajta „Poslonaut”, člana „Infostud grupe”, koja spaja poslodavce i one koji traže zaposlenje. – Od zanimanja koja ne zahtevaju visok stepen stručne spreme već nekoliko godina najteže je doći do frizera i drugih struka vezanih za negu lepote. Na 300 oglašenih radnih mesta vezanih za negu lepote u 2017. godini konkurisala su svega 204 kandidata, dok se na 130 oglasa za kuvare, roštiljdžije i mesare javilo 227 zainteresovanih.

Najviše poslova na „Poslonautu” lani je nuđeno u proizvodnji. Traženo je oko 1.200 radnika, a javilo se četiri puta više kandidata. Znatno manje ponuda bilo je za poslove u građevinarstvu, u proseku manje od dva po oglasu, zatim za predstavljanje robe ili administrativne poslove, ali i u ovim slučajevima uočava se opadanje broja prijavljenih. Najviše prijavljenih bilo je za poslove u administraciji – u proseku 8,3 po ponuđenom radnom mestu.

– Veliko interesovanje vlada za rad u ugostiteljstvu – kaže Stefanović. – Za ponuđenih 800 radnih mesta konobara prijavilo se oko 6.000 kandidata. Približno toliko radnih mesta ponuđeno je i za rad u maloprodaji, ali se prijavilo dvostruko manje zainteresovanih. Za vozače i kurire na jedno ponuđeno mestu javljala su se četiri kandidata.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), od fakultetski obrazovanih najbrže do posla dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, zatim profesori matematike, fizike i nastavnici i profesori stranih jezika. Od lekara sa specijalizacijom najbrže do posla dolaze anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi... Ne čekaju dugo na posao ni diplomirani farmaceuti, biohemičari i stručnjaci za finansije, odnosno računovođe.

Među svršenim srednjoškolcima, do posla najlakše dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari i mehatroničari, knjigovođe, računovođe, kao i oni koji bi radili u oblasti nege starih, zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, naročito specijalisti instrumentiranja, ali i kozmetičari i kuvari. Traže se i radnici na obezbeđenju, ali i tesari, zidari, armirači... Prvenstveni uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo.